Najjednostavnije rečeno, pod lucidnim snovima podrazumevamo snove u kojima je snevač svestan da sanja. Ova svesnost mu istovremeno pruža mogućnost i da na neki način upravlja snom i da donekle diktira radnju sna.
Pojava lucidnih snova je dokumentovana još u dalekoj prošlosti, kako na istoku, tako i na zapadu. Još je Aristotel opisivao lucidne snove a zapisi o njima se sreću i u tibetanskim i budističkim učenjima. Interesantno je da Frojd i Jung nisu govorili o lucidnim snovima u svojim teorijama.
Novija istraživanja su rađena u drugoj polovini XX veka, u Evropi a najpoznatije je ono koje je uradio Kir Hern 1975., engleski psiholog. Izabrana je grupa dobrovoljaca koja je već imala iskustva sa lucidnim snovima i dogovoreno je da, u toku snevanja, kada dođu u stanje lucidnog sna, s obzirom da su tada svesni da sanjaju a svesni su i da su u eksperimentu i da mogu da upravljaju pokretima, određenim načinom na koji bi pomerali očne jabučice u REM fazi, daju znak ispitivaču Hernu. Na taj način je lucidno sanjanje bilo i naučno potvrđeno.
