Kao da su snovi imali veći značaj u dalekoj prošlosti, kada se o psihologiji čoveka gotovo ništa nije znalo. Ljudi su još u praskozorju čovečanstva intuitivno osećali da snovi nisu besmislica, već da imaju svoje mesto u životu svake osobe. Smatrali su ih porukama bogova, u vreme kada su različita božanstva smatrana mističnim bićima koja upravljaju svim događanjima na zemlji, pa i životima pojedinaca.
Tokom istorije civilizacije, u mnogim društvima, snove su koristili vračevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili ušli u spiritualni svet. Najznačajnija misija sna bila je spoznavanje budućnosti, u čovekovoj težnji da rastumači sopstvenu sudbinu i sudbinu sveta u kome živi.
Tek sa pojavom velikog uma XX veka, psihijatra Sigmunda Frojda, i njegove epohalne teorije o nesvesnoj psihi koja podseća na ledeni breg, nastao je tzv. period naučne analize snova. Treba posebno istaći i doprinos drugih naučnika, poput švajcarskog psihijatra Leopolda Sondija i, konačno, doktora Karla Gustava Junga, koji je nesumnjivo dao najveći doprinos stvaranju efikasne tehnike analize snova.
Prema tome, možemo slobodno reći da današnja medicina i nauka nedovoljno koriste analizu snova kao mogućnost da se dopre do nesvesnih sadržaja snevača — bilo da je on pacijent ili osoba koja treba da posluša savete svoje nesvesne psihe, koja uvek zna mnogo više i bolje od svesne. Još gore od toga, ne mali broj psihologa i psihijatara analizu snova i njihovo korišćenje u profesionalnoj praksi smatra nedopustivim mešanjem pseudonauke u svoj rad.
A snovi su čudo, prava riznica dragocenih informacija, kako za samog snevača, tako i za terapeuta i lekara, bez obzira da li su u pitanju duševne ili telesne bolesti, ili samo potreba zdravog čoveka da zaviri u dubine nesvesnog u potrazi za skrivenim blagom u vidu mudrih poruka sopstvene psihe.
San se ponaša kao naš najbolji prijatelj, koji će nam na najsuptilniji način, u pravom trenutku, dati savet koji nam je tada, s obzirom na događanja na javi, potreban i koji treba da poslušamo. Dolazi iz nesvesne psihe, koja mnogo više ume, zna i može nego naša svesna psiha.
Uprkos mišljenjima mnogih psihologa, oni koji se striktno bave analizom snova znaju da ne postoji beznačajan san, san koji ništa ne govori i nema nikakvu svrhu, ma koliko trivijalno izgledao. Svaki san, i kratak i dugačak, i upečatljiv i „bled“, nešto poručuje snevaču. Značaj poruke nekada je manji, a nekada veći, zavisno od životne situacije u vreme kada je sanjan.
Sanjanje je jedna od najmisterioznijih i najintrigantnijih ljudskih aktivnosti. Tokom vekova, ljudi su se pitali šta znače snovi i da li oni imaju neku skrivenu poruku koju treba dešifrovati. Postoje različita mišljenja o tumačenju snova — neki smatraju da su oni samo nasumične kombinacije slika i misli koje se događaju u našem umu dok spavamo, dok drugi veruju da snovi imaju dublje značenje i da nam mogu pružiti uvid u naše nesvesne želje, strahove i neispunjene potrebe.
Prema psihološkoj teoriji, snovi su naša nesvesna projekcija i pružaju uvid u našu podsvesnu psihičku aktivnost.
Uticaj snova na naš život može biti veoma značajan. Sanjanje nam može pomoći da se suočimo sa svojim strahovima, da razmislimo o ciljevima i da pronađemo rešenja za probleme sa kojima se suočavamo. Ono takođe može biti inspiracija za umetnička dela, knjige i filmove, a poznato je i da su snovi mnogim naučnicima pomogli da dođu do značajnih otkrića.
Neki snovi imaju prekognitivni karakter, neki upozoravaju, drugi nas ohrabruju na poteze koje treba da učinimo u realnosti. Oni su nezaobilazni u psihoterapijskom radu i omogućavaju da terapeut dođe do nesvesne anamneze klijenta.
Svaka osoba, kroz praćenje i analizu svojih snova, bolje upoznaje sebe, prati svoju individuaciju i uči kako da bolje funkcioniše u svakodnevnom životu.
