Podaci koje daje snevač:
Snevačica je ispričala ponavljajući kratak san koji je sanjala još kao dete, u vreme dok je bila u osnovnoj školi. Tokom srednje škole se javljanje ovog sna proredilo, da bi potpuno prestalo nakon što je upisala fakultet. Dugo je smatrala da je san odslikavao neskladne odnose u njenoj bližoj porodici, ali sada, posle 40 godina, u potpunosti ga razume i zna da je imao drugačije značenje. Sanjala je sledeće:
Fabula sna:
“U kolima smo moja mlađa sestra i ja, otac je za volanom. Idemo lepim, širokim drumom, uzbrdo, ka vrhu neke planine. Lepo je i sunčano vreme, nema drugih vozila. Otac sve više ubrzava iako počinju serpentine a pored puta je duboka provalija. Shvatam da je veoma neoprezan dok vozi i čudim se zašto to radi. Već u sledećem trenutku, auto sleće u provaliju i ja pomislim da je tu kraj, da nećemo preživeti.
Ali, kako se pad dešava nekako usporeno, ja imam vremena da razmislim kako da se spasim. Uspevam da se nekako izvučem iz auta i da ateriram na neko seno, sve kontrolišući svoje kretanje dok padam, kao da imam padobran. Tako sam se uspešno prizemljila da sam ostala nepovređena. Sestra i otac su ostali u kolima i nastavili da padaju dalje. Ja ne vidim šta je bilo sa njima jer sam se zadržala na tom senu koje je bilo na planinskom uzvišenju. Pitam se da li su i oni uspeli da se zaustave na nečem mekanom, kao ja…”
Tumačenje sna:
Snevačica je opisala odnose u porodici koji nisu bili skladni. Roditelji su više puta bili na ivici razvoda, ali do toga ipak nikada nije došlo. Otac je bio dominantan i nervozan čovek, majka je bila u njegovoj senci, često verbalno zlostavljana. Slično se ponašao i prema snevačici i njenoj sestri. Zato je, zašavši u godine kada je san prestao da se javlja, snevačica mislila da san ukazuje na opasnost od stradanja porodice, zbog očevog ponašanja, do čega, na sreću, ipak nije došlo.
Međutim sada, kada se upoznala sa psihologijom snova, i sa ove vremenske distance, shvatila je šta je ovaj ponavljajući san poručivao. Naime, otac je, pored ostalog, bio i veoma ambiciozan čovek, izgradio je uspešnu karijeru univerzitetskog profesora i nekako se podrazumevalo da će i ćerke krenuti njegovim stopama (vožnja ka vrhu planine). Međutim, kada se približio završetak gimnazije i upis na fakultet, snevačica se očevim željama odlučno suprotstavila i posvetila se sasvim drugim studijama, onim koje su je zanimale. To je dovelo do veoma neprijatnih scena u porodici, otac je dugo bio ljut i do svoje smrti je prigovarao ćerki kako nije ništa uspela da postigne sem da završi fakultet i da radi „sasvim običan posao“, za razliku od njega.
Mlađa sestra
S druge strane, mlađa sestra nije uspela da se odbrani od očevog navaljivanja, upisala je fakultet koji joj je on odredio ali nije imala uspeha u učenju, dugo je studirala ali nije diplomirala. U međuvremenu je izgubila volju i interesovanje i za druge fakultete o kojima je u početku razmišljala, tako da je jedva uspela da se zaposli sa završenom gimnazijom i sada radi posao koji ne voli. Očeva nerazumna ambicija ju je „povukla u ponor“ dok je njena sestra-snevačica, uspela da se na vreme spasi.
San kao nesvesni podsticaj
Iako nije bio ni protumačen ni shvaćen u vreme kada je sanjan, ovaj ponavljajući san je snevačici dao podsticaj, na nesvesnom nivou, da se odupre očevim očekivanjima i da time ne „nastrada“.
