Tumačenje sna je proces koji zahteva aktivnu saradnju snevača i profesionalnog analitičara snova, pored podrazumevane stručnosti koju tumač mora da ima. Zato, ako snevač ne daje potrebne informacije koje od njega traži tumač, ako su one pogrešne ili nepotpune, ukoliko uporno insistira da san ima određenu poruku koja se ne uklapa u ono do čega je, primenom tehnike tumačenja, analitičar snova došao, naravno da se može izvući pogrešan zaključak o značenju sna.
Tumač je nemoćan da dođe do poruke sna ukoliko snevač na neki način „sabotira“ analizu. A najčešći razlog za „sabotažu“ je otpor koji snevač ima prema poruci njegovog nesvesnog, a koja mu ne odgovara, i nije spreman da stekne uvid u nju i da je prihvati. Iako snevač uvek dolazi na seansu sa iskrenom namerom da sazna šta mu mudriji deo ličnosti poručuje, zbog postojanja nesvesnog otpora i straha prema mogućim uvidima, on ujedno sam sebe (a i tumača snova!) zavarava. Tada dolazi do pogrešnog tumačenja i ono se u praksi povremeno dogodi.
No, nesvesna psiha snevača neće dozvoliti da on dugo bude u zabludi pa će narednih dana „poslati“ nove snove ili će se poslužiti drugim mehanizmima da usmeri snevača na grešku. Dakle, ne preduzima se ništa posebno jer ni tumač ne može uvek znati da je san pogrešno protumačen, nego se čeka. Naredni period će pokazati da li je bilo eventualne greške pa će ona biti korigovana. Zbog toga snove treba tumačiti u kontinuitetu a ne samo povremeno.
